У претходном периоду смо били сведоци да се због недостатка извршилаца на технолошким радним местима израђивао Анекс уговора о раду како би “крпили” рупе и покушавали да се посао заврши квалитетно и у року.
Оно што смо као синдикат имали обавезу ми смо то и радили, тј. упућивали дописе у којима смо тражили и захтевали да се испоштује законска форма израде Анекса и да образложење никако не може бити само паушално у смислу “потреба процеса рада”.
Колега Бобан Тошовић је због потребе процеса рада и недостатка извршиоца премештен у ЈПМ 34323 Страгари, а парадокс се огледа у томе да је недостатак у поменутој пошти настао премештајем запосленог из 34323 у другу ЈПМ. Следећа грешка у овом случају је да послодавац у том тренутку није сагледао да ли има запослених ближем месту становања горе поменутој ЈПМ у смислу економске оправданости, већ је било лакше да повећа трошкове превоза, као и да у једном тренутку промени радно време ЈПМ 34323 Страгари. Обзиром да послодавац у овом случају није имао слуха као ни жеље да узме у обзир упућене дописе да Анекс није баш законит једино решење је остало да Тошовић своја права потражује преко суда.
Да не дужимо превише, у прилогу је пресуда Апелационог суда па можете и сами да видите где је послодавац тачно погрешио. Остаје само питање да ли ће неко позвати на одговорност одговорне због насталих трошкова нашем Предузећу и слободно можемо да кажемо насталих трошкова свих нас који учествујемо у приходу, профиту и пословном успеху ЈП “Пошта Србије”?
