У више наврата у медијима је писано на тему о ангажовању радника на основу привремених и повремених послова. Основа оваквог ангажовања је, како се наводи у коментару закона о раду, да се неки део посла обави у одређеном периоду као и што сам назив каже привремено (сетва, анкетирање, брање плодова, реконструкције и сл.) и повремено (чувар плаже, Кошење траве, редарска служба и сл.). У нашем Предузећу се Уговори о привременим и повременим пословима најчешће склапају за радна места поштара, достављача и возача што су технолошка радна места и за које постоји стална потреба, те не видимо оправданост оваквих уговора.
Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, који је ратификовала тадашња СФРЈ а наследила Република Србија јасно у свом члану 7. дефинише права која су обавезујуђа.
Члан 7.
Државе уговорнице овог Пакта признају право СВАКОМЕ на уживање правичних и повољних услова рада, који обезбеђују нарочито:
а) награђивање које, као минимум, доноси сваком трудбенику:
(1) правичну плату и једнаку награду за рад једнаке вредности без икакве разлике; посебно, женама морају бити зајамчени услови који нису лошији од оних које уживају мушкарци, уз једнаку награду за једнак рад.
(2) пристојан живот за њих и њихове породице сходно одредбама овог Пакта;
б) безбедност и хигијенске услове рада;
ц) пођеднаку могућност за сваког да буде у свом раду унапређен у одговарајућу вишу категорију узимајући у обзир једино дужину радног стажа и способност;
д) одмор, слободно време, разумно ограничење радног времена и повремено плаћено одсуство, као и награду за државне празничне дане.
Из овог члана Међународног пакта јасније је дефинисано чланом 16. Закона о забрани дискриминације у ставу 1 и 2:
„Забрањена је дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.
Заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду.“
Став Врховног касационог суда је да нема повреде Закона о раду уколико је ангажовање ове природе за послове за које нема сталне потребе и нису систематизована радна места. Узимајући у обзир да су послови поштара, достављача, возача и остала радна места у ЈП „Пошта Србије“ систематизована и да постоји стална потреба остаје нејасно да ли се злоупотребљава Закон а све у циљу мањих трошкова, угрожавајући основна морална начела користећи тежак егзистенцијални статус тих запослених који надајући се бар уговору на одређено пристају на овакав вид ангажовања.
Разматарајући овакав вид ангажовања и нејасноће око законитости истог обратили смо се Инспекцији рада око појашњења.
